Predgovor
Poštovane čitateljke i čitaoci,
oblikovanje ljudske kose od davnina je bio proces od velikog socijalnog i kulturnog značaja. Shodno tome, pripadnici religija i kasti još od davnih vremena su se trudili da svoj sociokulturni status prikažu na osnovu svoje kose i da ga nose tako da bude vidljiv za sve. Iako u današnje vreme činjenica da frizura omogućuje pristup određenim društvenim grupama ima dublje značenje, ne sme se zaboraviti da izgled kose kod skoro svih ljudi utiče na njihovu estetsku samoocenu. Dakle, tamo gde je kosa ranije služila za definiciju sopstvenog društvenog položaja, u modernom svetu najpre služi shvatanju estetske samoefikasnosti i shodno tome je bitna za individuu i njeno blagostanje. Iz tih razloga se ne čini čudnim da nekontrolisan gubitak kose (alopecija), koji je eventualno uzrokovan bolešću, pogođenim osobama predstavlja veliki problem. Zato se čovečanstvo još pre početka modernih prirodnih nauka bavilo pitanjem na koji način se opadanje kose može zaustaviti ili čak vratiti u prvobitno stanje. S tim u vezi su tokom vremena nastali mnogobrojni mitovi o tome kako opadanje kose navodno nastaje i kako mu se tobože možemo suprotstaviti.
U ovom članku je za Vas prikupljen izbor mitova i legendi o opadanju kose. Iako su ovi mitovi katkad zabavni, međutim, ukoliko se uistinu primene, delimično mogu biti opasni i štetni po zdravlje. Molim Vas da prilikom čitanja članka ne smetnete s uma da su predstavljeni razlozi za opadanje kose i mere protiv opadanja kose tek u drugom redu zabavni; u prvom redu su to istorijski nastali mitovi i legende koje u današnje vreme niko ne bi trebao da oponaša.
Uživajte u čitanju!
Srdačno
Vaša Angela Lehmann
Mitovi o uzrocima opadanja kose
Sledeći odlomak sadrži mitove koji su nastali o uzrocima opadanja kose. Međutim, kao što ćete videti, ti mitovi na osnovu dosadašnjih saznanja više ne prolaze naučnu proveru. Shodno tome se mogu isključiti kao uzrok za opadanje kose.
Negativne emocije i melanholija
Dugo vremena su ljudi verovali da su gotovo sigurno uočili da se alopecija kod pogođenih osoba pojavljuje istovremeno s negativnim emocijama i melanholijom, te stoga ovi osećaji moraju biti uzrok za istu. Shodno tome, osobe, koje često pate od lošeg raspoloženja ili osećaja teskobe, bile bi izložene većem riziku od opadanja kose.
Iz današnje perspektive uopšte nije lako protivrečiti ovom mitu, zar se ne obistinjuju ovakva posmatranja? Možda se iz statističke perspektive čak i često obistinjuju, jer svaki čovek će jednom u životu dospeti do trenutka potištenosti ili tuge, bez mogućnosti da izbegne te osećaje. Uzrok ovome mogla bi na primer biti neka nesreća ili udar sudbine, međutim, naučnici ne uočavaju učestalost iznenadnog opadanja kose kod ljudi kojima se desila velika nesreća. Takvo uočavanje bilo bi za očekivati na primer u slučaju ratova, ali do sada to nije bio slučaj. Dakle, ovde izgleda ne postoji kauzalni odnos između doživljene nesreće i opadanja kose.
A kako izgleda stanje stvari kad se posmatraju slike bolesti koje se karakteriziraju upravo kroz doživljavanje velike subjektivne nesreće, iako zato objektivno nije neophodan neki povod? Iz medicinske perspektive kao bolest bi, na primer, u obzir došle depresije koje se karakteriziraju ozbiljnim iskustvom patnje. Ni u ovom slučaju se iz naučne perspektive ne može utvrditi učestalost pojave alopecije kod depresivnih ljudi, tako da negativni afekti ni u ovom slučaju ne izazivaju gubitak kose. Kako bismo ostali na naučnoj razini, mora se još limitativno napomenuti da postoji bolest koja je usko povezana s depresijama i zaista nastupa zajedno s gubitkom kose. Reč je o trihotilomaniji: kod ovog oboljenja pogođene osobe pate od neodoljive potrebe da sami sebi čupaju kosu. Ova bolest često nastupa zajedno s depresijama, međutim, čupanje kose nije isto što i opadanje kose, koje se klasično uočava.
Dakle, sažeto rečeno, negativni osećaji ili subjektivna patnja ne mogu izazvati opadanje kose. Za povezanost između subjektivnog kvaliteta života i opadanja kose sa naučnog stajališta postoji jedan drugi odnos uzroka i dejstva: Smanjen kvalitet života nije uzrok za opadanje kose, već je opadanje kose uzrok za smanjenje kvaliteta života.
Veliki intelektualni ili telesni napori
Ranije je bilo sasvim uobičajeno da se veliki intelektualni ili telesni napori neke osobe smatraju odgovornim za njenu alopeciju. Pri tome je veoma širok spektar pojmova intelektualni i telesni: S jedne strane se pod time podrazumeva stalno mozganje ili rešavanje velikih intelektualnih zadataka, što se primera radi odražava u izrazu čelo mislioca, dakle visoko čelo. Takođe, neko ko ne može da reši neki veliki problem kaže da je taj problem za počupati kosu. S druge strane je za gubitak kose odgovornost pripisivana napornom, razuzdanom seksualnom životu.
U slučaju prve tvrdnje, naime intelektualnog napora, slično je kao i sa negativnim osećajima: Niko u životu nije zaštićen od intelektualnog napora, te intuitivno deluje pojmljivo da delatnost, koja se obavlja skoro isključivo mozgom odn. glavom, svoj najveći odraz ima u promeni izgleda dotičnog dela tela. Uz to je otežavajuća okolnost da osoba, koja razmišlja, često biva stilizovana u sedećem stavu, a ako ruka u tom trenu ne upravlja olovkom po papiru koji se nalazi ispred nje, ta osoba većinom dodiruje čelo ili slepoočnicu, što, čini se, još više pojačava kauzalni odnos. Međutim, i ovde važi: Empirijski ne postoje upućivanja da razmišljanje i rešavanje problema vode do alopecije, inače bi se pre glavnih ispita u školama ili univerzitetima mogao pronaći veći broj ljudi bez kose na glavi. Međutim, to nije tako. Uprkos tome, jedna druga povezanost ne bi trebala da ostane nespomenuta: Slično kao u slučaju depresija, i kod ljudi, koji provode prekomerno mnogo vremena u razmišljanju, može doći do toga da pored svih problema zaborave na balansiranu ishranu ili da uopšte pate od nedostatka apetita. To opet u oba slučaju može dovesti do nedovoljne snabdevenosti važnim hranjivim materijama. Međutim, posle takve loše ishrane na duži period svakako može da usledi gubitak kose.
Opet nešto drugačije stoje stvari kad se razuzdanom seksualnom životu pripisuje da je uzrok za alopeciju. Pri tome se s povećanim rizikom za alopeciju prvenstveno ne stavlja u vezu preterani fizički napor. U stvari, to je više latentno mišljenje da bi osoba s tako razuzdanim životom morala imati i mnogobrojne seksualne partnere koje često menja. Zaista postoje istorijski dokazi za to da postoji naučna povezanost između alopecije i čestog menjanja partnera: U ranije vreme je sifilis bila jedna od najčešćih polno prenosivih bolesti. Pri tome se radi o zaraznoj bolesti uzrokovanoj bakterijom Treponema pallidum, a koja se između ostalog prenosi kontaktom sluzokoža. Sifilis se razvija u četiri stadijuma, pri čemu kod većeg broja zaraženih osoba u drugom i trećem stadijumu bolesti dolazi do gubitka kose na glavi (alopecija syphilitica). Taj gubitak kose se manifestuje opadanjem kose u manjim delovima, kao da je moljac oštetio kosu, uglavnom na bočnim stranama glave ili na potiljku. Međutim, ova bolest je u velikim delovima sveta stavljena pod kontrolu tokom 20. veka, budući da od tada na raspolaganju stoje bolje metode za prevenciju, a i efikasni antibiotici za borbu protiv uzročnika ove bolesti. Iz tih razloga se infekcija sifilisom ne bi trebalo generalno isključiti u slučaju idiopatske alopecije, međutim, može se zasnovano polaziti od toga da gubitak kose usled sifilisa igra veoma podređenu ulogu među svim uzrocima opadanja kose. Pored toga, u slučaju infekcije sifilisom pojavljuju se i drugi simptomi koji postaju teret za pogođene osobe, pre nego što se uopšte razvije Alopecia syphilitica.
Opadanje kose usled pokrivanja glave
Moderan mit o opadanju kose kazuje da često i dugo nošenje pokrivača za glavu svih vrsta vodi do gubitka kose na glavi. Za potkrepljivanje tvrdnje obično se navodi da tesno postavljen pokrivač za kosu negativno utiče na mikrocirkulaciju u koži glave i samim time na zbrinjavanje folikula kose kiseonikom i hranjivim materijama, te samim time dugoročno vodi do njihovog propadanja.
Međutim, kao protivargument ovoj tvrdnji može se navesti činjenica da se zbrinjavanje korena dlake kiseonikom i hranjivim materijama obezbeđuje preko krvotoka, te da nošenje bilo kakve vrste pokrivača za kosu (kod prikladne primene) ne može da vodi do poremećaja mikrocirkulacije.
Za specijalan oblik ovog mita često se raspituju mladi muškarci koji su služili vojni rok. Zabrinuti su zbog potencijalnog gubitka kose kojeg zaključuju na osnovu nošenja kacige za vreme vojnog roka. To predstavlja poseban slučaj utoliko što se vojnici, biološki gledano, nalaze na kraju puberteta i što je u toj starosnoj dobi etabliran stabilan nivo seksualnih hormona u cirkulaciji (vidi sledeći odlomak na tu temu). U pojedinačnom slučaju stabilizovanje stanja hormona nastupa s početkom (androgenske) alopecije. Budući da završetak vojnog roka odnosno duže nošenje kacige pada zajedno s početnom alopecijom, iz toga se često izvlači zaključak da kaciga mora biti odgovorna za opadanje kose. To nije tako, naprotiv, za opadanje kose je odgovorna stabilizacija stanja hormona na kraju puberteta.
Nazad na sadržaj
Od čega zaista nastaje opadanje kose
Nakon što je u prethodna tri odlomka prostor posvećen mitovima i njihovim mogućim povezanostima sa stvarnošću, sada se treba osvrnuti na to kako alopecija uistinu nastaje.
Odgovor je, kao u mnogim slučajevima, veoma kompleksan. Medikamenti i nedovoljna ishrana mogu isto tako biti uzrok kao i nastajanje ožiljaka usled nesreća, opeklina ili povreda kiselinom. Za gubitak kose mogu biti odgovorne i hormonske promene u starosti ili trudnoći kao i za vreme menopauze. Zato se uvek pojedinačno na osnovu postojećih faktora mora istražiti uzrok.
Međutim, najčešći oblik opadanja kose je androgenska alopecija. Od ovog oblika gubitka kose može bez ograničenja da pati svaka osoba u toku života, budući da je nasledna. Androgenska alopecija se zasniva na prekomernoj osetljivosti folikula dlake na hormonski derivat dihidrotestosteron. Budući da se ovaj hormon nalazi i u koži glave, može doći do kontakta s folikulima dlake i skratiti fazu rasta kose tako da rezultat bude ćelavost. Pogođeni folikul na kraju propadne.
Mitovi o lečenju opadanja kose
Kao što postoje mnogobrojni mitovi o tome kako nastaje opadanje kose, tako postoje i mnogobrojni mitovi o tome kako se najbolje treba boriti protiv opadanja kose. U sledećem tekstu se diskutuje o najčešćim mitovima. Opet se treba uzeti u obzir da ove mere možda deluju zabavno i skurilno, što nam je nesumnjivo bila namera. Međutim, nijedna od dole navedenih mera neće doprineti tome da se zaustavi alopecija ili čak da izgubljena kosa ponovo počne da raste. U najgorem slučaju takve metode mogu dovesti do zdravstvenih oštećenja.
Ulja i masnoće
Verovatno se najstariji koncepti za lečenje opadanja kose zasnivaju na primeni ulja i masnoća. Ulja i masti se masiraju u (preostalu) kosu ili kožu glave, nanose ili stavljaju na neki drugi način u kontakt s istom, a njihov cilj je, u ovisnosti od izvora, ojačavanje kose ili temena. Činjenica da se upravo ulja i masnoće predlažu za lečenje opadanja kose ne može se svesti na to da je to pokušano sa velikim uspehom, nego štaviše na to da se kod ovih supstancija kulturnoistorijski radi o najstarijim prirodnim proizvodima koji su čovečanstvu stajali na raspolaganju za telesnu higijenu.
U prvom redu stoji činjenica da ni ulja ni masnoće ne mogu imati fiziološke efekte na kosu. To je zasnovano na tome da vidljivi deo dlake (stabljika dlake) nije živ niti raspolaže sopstvenom cirkulacijom. Iz tog razloga naneta masnoća ne može imati nikakav uticaj na dlaku. Ali taj se mit uspeo iz tog razloga tako dugo održati na životu što dlaka, koja izgleda živa, ima sjaj koji potiče od određenog (fiziološkog) sadržaja masnoće, a nasuprot tome se dlaka bez sjaja, koja sadrži malo masnoće, rado povezuje s osobinom krtosti. Uprkos tome, ništa od toga nema uticaja na opadanje kose.
Međutim, kako je to kad se ulje ili masnoća nanese na kožu glave? Može li prodreti do nevidljivog, živog dela dlake (korena dlake) i tamo razviti delotvorne efekte? To nije moguće. Koža predstavlja jaku barijeru protiv okoline kroz koju ulje ne može tek tako prodreti, a moguće je da to još teže uspeva bioaktivnim molekulima ili supstancijama. Ljudska kože je revolucionarno usmerena ka tome da ne dozvoli da sve što nas okružuje prodre u organizam. U najgorem slučaju rezultat tretmana uljem ili masnoćama mogu biti kožni problemi, jer prejako nanesena ulja i masnoće mogu, ukoliko se ne odstrane u sklopu telesne higijene, da uzrokuju zatvaranje kožnih pora, a time stvaranje bubuljica i lokalnih infekcija, koje čak mogu da razviju štetno dejstvo na koren dlake usled upalnih procesa.
Još jedna često propagirana metoda imala je upravo suprotan cilj za podsticanje rasta kose. Pri tome se radilo o skidanju masnoća na kosi sa sapunima, alkalnim ili kiselim rastvorima. U vezi s tim se mora napomenuti da je površinski tretman kože glave s agresivnim hemikalijama, u koje nesumnjivo spada i visokoprocentni alkohol, povezan sa nepredvidivim posledicama za kožu i samim time za zdravlje. Pored činjenice da alkohol u ovisnosti od doze ima kancerogeno dejstvo, zajednička osobina lužina i kiselina sastoji se u tome da mogu da unište fiziološki oblik belančevina (denaturacija). Pored činjenice da to negativno utiče na cirkulaciju kože na nepredvidiv način, u slučaju jako alkalnih ili kiselih rastvora postoji opasnost od akutnih povreda kiselinom. U slučaju da rastvori dospeju u oči, može nastati slepilo.
Lukovičaste biljke
Beli i crni luk od davnina važe kao potvrđeni domaći lek protiv opadanja kose, kako u zapadnom svetu, tako na Bliskom i Dalekom istoku. To je najverovatnije i zato što, kao što je to slučaj s uljima, te biljke spadaju u najstarije kultivisane biljke ljudskog roda i samim time je prošlo dovoljno vremena u kojem su ljudi mogli da istraže dejstvo za zaustavljanje opadanja kose. Tako primera radi jedan recept ima za cilj da se pola glavice luka ureže i stavi u vinjak, te da se ta smesa umasira u kosu.
Crni ili beli luk zasigurno mogu da imaju efekat na telo. To odaje miris koji se širi oko osobe koja je pojela veliku količinu ovih biljaka. Međutim, za konzumiranje ne važi isto kao i za vanjsku primenu. Mnogobrojni spojevi, koji su primera radi karakteristični za miris belog luka, kod vanjske primene ne mogu prodreti kroz kožu i ostaju vani. Isto to važi i za crni luk.
Doduše, u pogledu nepostojeće dejstvenosti ne postoji razlog za to, međutim, kod tretmana kože glave crnim ili belim lukom trebalo bi se obavezno paziti na to da sastojci ni po koju cenu ne dospeju u oči, budući da hemijski spojevi, koji se nalaze u lukovičastim vrstama, mogu imati manje ili više jako nadražujuće dejstvo na oči i sluzokože. Na to bi se trebala posebno obratiti pažnja ako je crni luk prethodno stavljen u visokoprocentni alkohol. Osim toga, ovim tretmanom će biti poremećena prirodna ravnoteža vlage u koži usled gubitka vode. Na taj način koža može usled mehaničkog opterećenja da se osuši, ispuca i popuca. Tako mogu nastati upale i u najgorem slučaju neestetsko zarastanje.
Međutim, mora se napomenuti sledeće: Iako crni i beli luk nemaju dejstva na eventualan gubitak kose, ipak postoje dobri razlozi za konzumiranje ovih biljaka: S jedne strane ove biljke već dugo vremena obogaćuju kuhinju svih kultura, a s druge strane sve više upućuje na to da konzumiranje belog luka može da smanji rizik od arterioskleroze.
Druge metode lečenja biljem
Druge preporuke zagovaraju lečenje opadanja kose svakoraznim travama ili plodovima. U to spadaju žalfija, timijan, kleka, ruzmarin, čičak, kopriva, piskavica ili iđirot. Rado se navodi i kora od limuna. Međutim, empirijski nije dokazano dejstvo ovih biljaka, što se delimično može povezati sa gore navedenim razlozima. Nasuprot tome su veoma dobro dokumentirani rizici koji proizilaze od konzumiranja nekih biljaka ili njihovih delova. Tako je na primer dokazano da su azaroni, koji se nalaze u iđirotu, mutagenični, karcenogeni i reproduktivno toksični.
Isto važi i za primenu posebnog ulja po imenu krotonsko ulje. Ovo ulje se dobija iz istoimenog drveta Kroton i bilo je u takozvanoj narodnoj medicini domaći lek, posebno za probavne probleme. Međutim, preporučuje se i u savremenim medicinskim leksikonima za lečenje opadanja kose. Pored činjenice da ovo ulje dokazano može da ošteti genom i doprinese nastanku tumora, tretman uzrokuje još jedan vrlo nepoželjan efekat: U kratkom roku, nakon što je ulje došlo u kontakt s kožom, nastupaju teška podraživanja kože i upale. Efekat je pritom ovisan o koncentraciji, a osim toga ovisi i od individualnih sastojaka ulja. U eksperimentu na životinjama pokazano je da je kontakt s uljem potakao upalnu reakciju koja je za posledicu imala prodiranje granulocita u vanjske slojeve kože. I ako ova upala jenjava nakon 30 sati, ulje uzrokuje trajno oštećenje genoma.
Jednoj drugoj supstanciji, koja se dobija uglavnom od biljaka, pripisuje se takođe pospešivanje rasta kose. Ovde se misli na kofein koji u svom prirodnom obliku potiče uglavnom iz zrna kafe. Kofein pri tome u ljudskom telu razvija mnogobrojna fiziološka dejstva, kad se konzumira, međutim, još jedan mit iskazuje da pospešuje rast kose ako se primenjuje spolja. Međutim, do sada ne postoje studije sa pacijentima u kojima se klinički moglo dokazati dejstvo spoljašnje primene kofeina. Iako neke studije razmatraju dejstva kofeina u sistemima modela, takvi podaci do sada nedostaju za osobe koje su pogođene opadanjem kose. Do sada je samo dokazano da šamponi i tinkture nisu štetni kod spoljašne primene.
Dakle, sažeto se u odnosu na lečenje opadanja kose biljnim sredstvima može reći da oni u najboljem slučaju nemaju nikakvog efekta na alopeciju i inače ne uzrokuju nikakva fiziološka dejstva. U najgorem slučaju posledice mogu biti suva i hrapava koža, površinske povrede, infekcije sa stvaranjem ožiljaka ili čak i tumori. Zato se treba obratiti pažnja upravo kod preparata čiji sastav korisnik ne poznaje.
Nazad na sadržaj
Metode lečenja mineralima
Pod ovom podtačkom mogu se sažeti metode koje obuhvataju primenu minerala kao što je sumpor ili frakcije nafte poput katrana. I s ovim u vezi se mora reći da katran, frakcije nafte i slično mogu da sadrže karcenogene materije. Međutim, kod takvih metoda lečenja mineralima više se radi o preporukama na rubu, za koje nije tačno opisan način primene. Prema tome, s obzirom na potencijalne opasnosti čini se da su uopšteno zanemarive.
Španska mušica
Ujednom široko rasprostranjenom zdravstvenom leksikonu iz 1920. godine za lečenje opadanja kose preporučuju se i španske mušice „kao špiritus, sapuni, pomade ili gaza“. Ova činjenica zaslužuje posebno spominjanje zato što je ova buba (Lytta vesicatoria), koja je poznata kao španska mušica, u velikim delovima Evrope vekovima upotrebljavana u narodnoj medicini kao lek za sve. Ova upotreba se zasniva na tome da hemolimfa (tečnost poput krvi) bube sadrži velike količine materije kantaridin. Ova materija je još od antike korištena na različite načine. Postoje dokazi za upotrebljavanje kao sredstvo za potenciju, kojim se trebala postići erekcija koja dugo traje, a koja je eventualno bila veoma bolna. To očito potiče od masivnog nadražaja mokraćnih puteva. Iz tog razloga kantaridin oštećuje i bubrege. Osim toga, u većim dozama se razvija neurotoksično dejstvo koje već u manjim koncentracijama može da uzrokuje smrt. Za primenu kao sredstvo protiv opadanja kose maksimalno bi se moglo reći to da kantaridin kod vanjske primene deluje kao jak nadražujući otrov i da pored nekroza izaziva jake upale. Možda se ta preporuka zasniva na tome da utrljavanje ove materije u kožu glave pospešuje prokrvljenost i samim time potiče rast kose. Međutim, ni u ovom slučaju nema empirijskih dokaza za to, a imajući u vidu potencijalnu opasnost od kantaridina nipošto se ne preporučuju kućni eksperimenti sa španskom mušicom.
Ekscesivno češljanje
Čini se da je jedno potkrepljeno dokazima: Za rast kose od odlučujućeg je značaja da se obezbedi cirkulacija krvi i zbrinjavanje hranjivim materijama kože glave. To je mišljenje koje nesumnjivo svi dele. Kako bi se pospešio tok krvi i samim time podstrekao rast kose, na nekim mestima se može naići na preporuku da se to može postići intenzivnim češljanjem kose. Pri tome bi vrhovi češlja u najboljem slučaju trebali dodirivati kožu glave kako bi se postigao maksimalan efekat. Za to se najpre mora reći sledeće: Da, snabdevanje kože krvlju i hranjivim materijama jeste esencijalno, međutim, takva nastojanja bi za cilj trebala imati trajno poboljšanje tog snabdevanja. Naprotiv, taj cilj neće se postići jakim mehaničkim opterećenjem koje je ograničeno na vreme i mesto. Usled intenzivnog češljanja postoji čak opasnost od površinskih povreda. Pored toga, zbog vučne sile koja deluje može doći do oštećenja mikrosudova usled čega mogu da nastanu hematomi. Nijedno ne može biti poželjno. Samim tim, u slučaju ekscesivnog češljanja može se reći da se pravi cilj sledi pogrešnim sredstvima.
Kako se zaista leči opadanje kose
Možda su predstojeće činjenice predočile da je u istoriji čovečanstva bilo mnoštvo kreativnih nastojanja da se zaustavi ili da se čak povrati opadanje kose. Prema svim mišljenjima, sve predstavljene metode po današnjim saznanjima nauke u najmanju ruku nemaju nikakvog dejstva u postizanju ovog cilja, a maksimalno su štetne.
Kako bi se delotvorno lečila alopecija i kako bi se za pogođene osobe postigao estetski zahtevan rezultat, potrebno je najpre razjasniti uzroke opadanja kose. Pri tome se trebaju uzeti u obzir mnogi faktori: U slučaju da su neki medikament ili duža loša ishrana uzrok za opadanje kose, to se eventualno može odstraniti i ponovo će se uspostaviti prirodan rast kose (reverzibilna alopecija). U slučaju da su ožiljci od nesreće, operacija ili ugriza životinja uzrok za gubitak kose, tada stepen izraženosti i tok zarastanja igraju važnu ulogu za preduzimanje određenih mera. Takođe se mora uzeti u obzir starosno doba pogođene osobe: da li je moguće daljne napredovanje alopecije, šta ide u korist izbora jedne, a šta govori protiv druge metode lečenja?
Kao što možete primetiti, nemoguća je generalizovana preporuka lečenja u smislu odgovornog zbrinjavanja pacijenta. Iz tog razloga želimo da Vas ohrabrimo na sledeći korak: U slučaju da patite od opadanja kose i smatrate da Vam to negativno utiče na kvalitet Vašeg života, lično se posavetujte u našoj klinici. Pri tome je, međutim, u smislu iskrenog i odgovornog ophođenja neophodno da se pored mogućnosti transplantacije sopstvene kose razgovara i o granicama tih metoda. Tom zahtevu ćemo u svako doba rado udovoljiti.