Predgovor
Poštovane čitateljke i čitaoci,
gubitak kose (nasledni ili usled traume) može da predstavlja emocionalnu patnju zbog koje pogođene osobe intenzivno tragaju za rešenjem tog problema. Međutim, pri tome se mora uzeti u obzir da je svaki medicinski postupak, koji se sprovodi u svrhu restauracije gubitka kose, povezan sa određenim rizicima za pacijenta. S tim u vezi bi svaki hirurg i medicinar koji nudi takve usluge trebao savesno da informiše svakog pacijenta.
Prilikom svojih pretraga na internetu morala sam nažalost više puta da ustanovim da veliki broj ponuđača takvih usluga ne poštuje tu odgovornost za održivo informisanje. To naposletku vodi do toga da pacijente, koji pate od gubitka kose, još uvek leče sumnjivim metodama. Te metode se opisuju kao brze, povoljne i održive, a što se najpre odnosi na implantaciju veštačke kose. Činjenica je, međutim, da se tom metodom mogu prouzrokovati brze i ozbiljne komplikacije, čije naknadno lečenje pored svega može da bude veoma skupo i dugotrajno. U najgorem se slučaju atributom održiv mogu kvalifikovati samo još štete koje mogu nastati usled implantacije veštačke kose.
Iako je broj ponuđača implantacija veštačke kose u zadnjim godinama bio u regresivnom razvoju, po mom mišljenju još uvek postoji previše neozbiljnih ponuđača, koji pokušavaju da namame klijente sa povoljnim ponudama, a to im, nažalost, dovoljno često ide za rukom. Na osnovu mojih ličnih iskustava takvi pacijenti u sledećem nizu postaju klijenti naše klinike jer usled implantacije veštačke kose delimično nastaju katastrofalna oštećenja. Iz tog razloga želim da Vas s ovim člankom senzibilizujem za opasnosti takvog tretmana i da Vas ohrabrim da potražite više od jednog mišljenja kad je reč o lečenju gubitka kose.
Uživajte u čitanju!
Srdačno,
Vaša Angela Lehmann
Šta je implantacija veštačke kose i kako funkcioniše?
Implantacija veštačke kose označava hirurško-estetski postupak tretmana koji se primenjuje kod ljudi koji pate od opadanja kose (alopecije). Za implantaciju veštačke kose kao postupak uzrok opadanja kose je od manjeg značaja. Ponuđači tog postupka propagiraju da mogu da leče i gubitak kose usled povrede i traume, a i androgensku alopeciju kao prirodni oblik gubitka kose. Kao što se može naslutiti na osnovu naziva, ova tehnika je zasnovana na tome da se ne koristi (još) postojeća kosa pacijenta za presađivanje na primajuću regiju, kao što je to slučaj kod metode presađivanja sopstvene kose, koju ja primenjujem, već se umesto toga implantira veštačka dlaka koja se može izabrati na osnovu teksture, dužine i boje. Pri tome se veštačka kosa ne izjednačava prinudno sa plastičnom kosom. Postoji i veštačka kosa, koja se dobija od plastičnih polimera (plastike), kao i ona koja je „prirodnog“ porekla. Pri tome je sa medicinskog i zdravstvenog stajališta poreklo veštačke kose od sekundarnog značaja. Međutim, poreklo veštačke kose rado se koristi u marketinške svrhe. Tako na internetu možemo naći neke ponude koje propagiraju „organsku veštačku kosu“, iako nije sasvim jasno šta u plastičnom materijalu treba da bude „organsko“.
1. veštačka kosa, 2. nespecifično vezivno tkivo/tkivo ožiljka (potencijalno upaljeno), 3. lojna žlezda/loj, 4. bazalni sloj (stratum basale), 5. prirodna kosa, 6. mišić dlake, 7. epidermis, 8. gornji sloj kože, 9. krzno (dermis), 10. krvni sudovi
Pored toga, mnogobrojni veliki proizvođači veštačke kose prekrivaju svoje proizvode kolagenom. Kolagen je belančevina koja se nalazi u ljudskom telu i između ostalog reguliše elastičnost kože. Za kolagen se smatra da na veštačkoj kosi pospešuje urastanje veštačke kose i brže zarastanje nastale povrede. Budući da su proizvođači veštačke kose svesni rizika takvog tretmana, veštačka kosa se dodatno propagira atributom da su na korenu sintetičkog vlakna smešteni srebrni joni za koje se smatra da razvijaju antimikrobsko dejstvo i da štite od upala. Uobičajeni materijal za veštačku kosu je primera radi polibutilen tereftalat koji je navodno mehanički veoma opteretiv. Dodatno se propagira da se taj materijal primenjuje i kod neresorptivnih hirurških konaca, na primer u hirurgiji krvnih sudova.
Veštačka kosa se poput prirodne kose principijelno sastoji od duže stabljike dlake. Na onom kraju, koji se usađuje u kožu, nalazi se mala petlja koja treba da osigura kasnije učvršćenje vlasi u kožu glave. Dodatno je veštačka kosa navodno otporna na svakodnevne hemijske supstancije i toplotu fena.
Ponuđači presađivanja veštačke kose na svojim internet stranicama ističu da se implantacija veštačke kose slično presađivanju sopstvene kose izvodi pod lokalnom anestezijom. Implantacija se sprovodi pomoću specijalne sprave koja u koži glave stvara ubodni kanal i tako istovremeno unosi veštačku dlaku u kožu. Svaka dlaka se implantira pojedinačno, pri čemu svaki put treba da nastane kanal rane prečnika od oko 0,3 milimetara.
Kad je veštačka dlaka jednom umetnuta u kožu, telo pokušava da zatvori nastali ubodni kanal tako što u njega prodru zdrave ćelije i popune ga naposletku sa vezivnim tkivom. Pri tome novo vezivno tkivo istovremeno prorasta u petlju veštačke dlake kako bi je jače učvrstilo u kožu glave.
Kod tih ponuđača nalazimo veoma malo informacija o naknadnom tretmanu. Navodno se veštačka kosa može modelirati, fenirati ili frizirati isto kao i prirodna kosa. Međutim, neki ponuđači priznaju da godišnje može da dođe do ne tako neznatnog gubitka do 20 odsto presađene veštačke kose. Međutim, radi se samo o pojedinačnim navođenjima, preostaje da se utvrdi koliko su ponuđači iskreni prilikom konsultacije.
Kao što sam već spomenula, ponuđači transplantacije veštačke kose ne prezaju od toga da svoje usluge hvale ulepšanim rečima. Pri tome se u prvom redu koriste predikati s reklamnim učinkom, poput „individualno“, „odmah vidljivo“, „prirodno“, „estetski“ kao i „brzo“, „jednostavno“ i „bezbolno“. Ti predikati značajno umanjuju medicinski karakter takvog zahvata, te se čitaocima takvih ponuda čini da se kod tretmana takve vrste radi o poseti frizeru. Međutim, kod tih ponuda je najupadljivije upućivanje na „ekscelentne odnose cene i usluge“. Na kraju, to nije jedini razlog zbog kojeg je potreban ekstreman oprez, jer jedno od zlatnih pravila privrede glasi da ako ponuđači neke usluge u sklopu rata cena međusobno snize cene to se prinudno odražava na kvalitet usluge. Ozbiljni ponuđači neke medicinske usluge odnosno tretmana verovatno ne bi naveli cenu kao prodajni argument, budući da je za njih dobrobit pacijenta glavni prioritet, te se ne može izraziti u novčanoj vrednosti.
Međutim, to nije jedini razlog zbog kojeg trebate biti krajnje kritični prema transplantaciji veštačke kose. Na dodatne razloge želim da Vas uputim u sledećem tekstu.
Zbog čega biste trebali da odustanete od implantacije veštačke kose
Kao što sam već spomenula, implantacija veštačke kose predstavlja trajan zahvat u telo i iz tog razloga se kao i drugi medicinski zahvati treba posmatrati pod istim aspektima kojima se nalaže opreznost.
Vidljive upale i tkivo ožiljka zbog implantata veštačke kose na koži glave muškarca
Relativno je stara ideja da se izgubljena kosa ponovo nadopuni veštačkom kosom. Tako, primera radi, patent za spravu kojom se veštačka kosa može usaditi u kožu glave gde je drže male petlje, kao što je gore opisano, doseže do 1976. godine (broj patenta: US 4103365 A). Zato verovatno zapanjuje činjenica da je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) još 1983. godine zabranila implantaciju veštačke kose u Sedinjenim Državama. Ova zabrana je formulisana u sekciji 895.101 koda 21 federalnih propisa Uprave FDA. Kao razloge za ovu meru FDA navodi da veštačka kosa predstavlja rizike za bolesti ili povrede usled nedostatka biološke kompatibilnosti i da ne udovoljava zahtevima u vezi s medicinskim proizvodima.
Pored toga, FDA navodi da se u slučaju presađivanja radi o prevarnoj radnji (doslovno: fraud), jer je postupak povezan sa varljivim širenjem pogrešnih informacija u odnosu na efektinost tretmana, jer nema dovoljno informacija te postupak ne predstavlja nikakvu korist za javno zdravstvo.
Vidljive upale i tkivo ožiljka zbog implantata veštačke kose na koži glave muškarca, snimak izbliza
Te odredbe je FDA ponovo potvrdila u tom obliku uprkos činjenici da je tokom narednih 20 godina učinjeno mnogo napredaka u presađivanju veštačke kose. Međutim, s druge strane se takođe mora istaći da mnogi zdravstveni organi na svetu ne dele to mišljenje i da su transplantacije veštačke kose tamo i dalje dozvoljene. Kasnije ćemo se opet vratiti na tu činjenicu.
Nedostatak održivosti
Jedan od prvih razloga iz kojeg biste trebali biti sumnjičavi prema transplantaciji veštačke kose jeste činjenica da Vas jednokratan tretman neće trajno usrećiti. Ako primera radi uzmemo u obzir broj ponuđača, godišnje ponovo opadne oko 10 do 20 odsto presađenih implantata veštačke kose. To znači da bi efekat tretmana u potpunosti nestao nakon pet do najkasnije deset godine.
Međutim, na ovom mestu je verovatno realnije da se pođe od većih postotaka opadanja u odnosu na one koje navode ponuđači implantacije veštačke kose. Tako medicinari, koji vrše tretman i restauraciju nakon presađivanja veštačke kose, navode da godišnji postotak štaviše iznosi između 20 i 50 odsto (Imagava, 2010.). Tome se dodaje činjenica da ne postoji razlog za pretpostavku da gubitak veštačke kose protiče ravnomerno. Naprotiv, štaviše je činjenica da jedna osoba ima određenu sklonost da spava na određenoj strani ili se češće češe na levoj u odnosu na desnu stranu glave. Shodno tome, na različitim delovima kože glave deluju snage različite jačine na veštačku kosu, što može dovesti do toga da ta kosa opada različitom brzinom na različitim mestima na glavi.
Čini se da je u slučaju implantacije veštačke kose održiva jedino dobit ponuđača tih usluga, jer je u reklamnoj ponudi implantacije već uključen gubitak veštačke kose, tako da je na taj način moguće izgraditi ustaljenu bazu klijenata za naknadne implantacije, sve dok su klijenti spremni da učestvuju u toj proceduri.
Sumnjiva korist srebrnih jona
Kao što sam na početku spomenula, za srebrne jone, kojima su obloženi implantati, smatra se da imaju antimikrobsko dejstvo i da tako sprečavaju upale na mestu usađivanja. Možda to u teoriji zvuči plauzibilno, međutim, primena u praksi nije sasvim jednostavna. Tačno je da srebrni joni već u veoma malim koncentracijama deluju antibakterijski (zaustavljaju i usporavaju razmnožavanje bakterija) i antifungalno (zaustavljaju i usporavaju razmnožavanje gljivica). To se svodi na činjenicu da srebrni joni reaguju s određenim funkcionalnim grupama belančevina tih organizama i tako ih inaktiviraju. Međutim, taj efekat važi samo za spoljašnu primenu srebrnih jona. Iz tog razloga se prvenstveno upotrebljavaju za kreme, losione ili sapune. Ako se srebrni joni nasuprot tome kao u slučaju implantata veštačke kose unesu u telo, veoma je neverovatno da će i tamo razviti antimikrobsko dejstvo. Pored činjenice da se ti organizmi ne nalaze per se u zdravom telu pod kožom, nego tek ubodom na tom mestu eventualno tamo dospevaju, mora se uzeti u obzir da organizam pacijenta, kao cilj napada, nudi značajno više sopstvenih belančevina u odnosu na broj mikroba. Dakle, efekat, koji bi trebali imati srebrni joni, u najmanju ruku je sumnjiv, ako ne i obmanjivački.
Pored toga, i na ovom mestu se može uputiti na američku Upravu FDA, koja je 1999. godine osnovala sopstveni službeni ured kako bi nadgledala i sprečila reklamiranje dodataka ishrani sa srebrnim jonima zbog zdravstvenog rizika, nuspojava kao i nepostojeće medicinske evidencije u odnosu na pozitivna dejstva.
Nedovoljna biološka kompatibilnost
Uprkos činjenici da su se implantati veštačke kose od prvobitnog patentiranja postupka nastavili dalje razvijati, iz njihove implantacije proizilazi centralni problem koji se ne može ukloniti: ti implantati za organizam predstavljaju strano telo posle čega organizam pokreće odbrambenu reakciju.
U okviru transplantacije sopstvene kose, koju ja sprovodim u svojoj klinici, ne postoji takav problem jer se materijal ćelije presađuje samo s jednog mesta u organizmu na drugo. Pri tome pacijentov organizam prepoznaje da se radi o tkivu koje pripada telu, tako da se ne pokreće reakcija odbacivanja. Međutim, drugačije je kod tkiva stranih organizama ili veštačkih materijala, jer ovde uvek dolazi do određenog odbacivanja (koje nije po svim tačkama identično sa primera radi odbacivanjem organa posle transplantacije).
U slučaju biološke ili polubiološke veštačke kose postoje primera radi posebne opasnosti u pogledu potencijala implantata kose za izazivanje alergije. Reakcije organizma mogu da sežu od lakše akutne do teške hronične upale ili čak mogu ići tako daleko da usled imunske reakcije odumru ćelije u blizini implantata. Možda je ovaj alergeni potencijal manji kod sintetičkih implantata veštačke kose, međutim, i ovde se pojavljuju alergijske reakcije.
Upale i infekcije
Međutim, kao što sam na početku spomenula, kod implantata veštačke kose glavni problem ne predstavlja prinudno korišteni materijal. Naprotiv, restauracija sa veštačkom kosom predstavlja sistemski problem koji je zasnovan na tome da se implantacijom veštačke dlake u kožu glave stvara kanal rane koji je otvoren prema vani.
Čak i ako ponuđači usluga vezanih za veštačku kosu naglašavaju da se veštačka kosa sastoji od istog materijala kao kod šavova koji se svakodnevno koriste u hirurgiji, ipak ne smemo zaboraviti da je primera radi šav u trbuhu zaštićen od okoline, jer se nalazi u unutrašnjosti, a kod zdravog čoveka se ne nalaze mikrobi u trbuhu, jer bi posledica toga bila teška oboljenja. Nasuprot tome, kod veštačke dlake je tako da kanal rane zbog implantirane veštačke dlake ne može da zaraste, a takođe uvek postoji otvoren pristup spolja. Taj pristup predstavlja ulazna vrata za bakterije i druge mikrobe, koji zatim pokreću upalne reakcije, koje daleko nadmašuju ionako postojeći alergeni potencijal veštačke kose. Pri tome prinudno mora doći do infekcije, jer koža glave nudi idealno okruženje za uzročnike bolesti. Ako se veštačka kosa opere, između vlasi nastaje barem na kratko vreme veoma visoka vlažnost vazduha, a telesna toplota, koju gubimo kroz glavu, doprinosi idealnim uslovima za rast. Prema tome, posledice tih otvorenih rana moraju biti infekcije sa svim nepoželjnim efektima. Pored upala može doći i do otoka. Zbog neprestane imunske reakcije u koži glave mogu nastati nekroze. Zatim može doći do oštećenja krajeva nerava u koži glave, što može da vodi do potpunog gubitka osećaja u pogođenim regijama. Istovremeno mogu da nastanu zarašćivanja, budući da telo zamenjuje nekrotično (izumrlo) tkivo nespecifičnim vezivnim tkivom. Dodatna problematika se sastoji iz svraba, koji se ne može zanemariti, a nastaje usled infekcija i upala. Pri tome češanje može da uzrokuje jače mehaničko opterećenje veštačke kose i preostale biološke kose, tako da se i ta kosa dugoročno ošteti, što deluje krajnje štetno po estetski izgled. Nadalje mogu nastati dodatne otvorene rane koje pospešuju daljne upalni proces i samim time propadanje tkiva.
Za pogođene pacijente nastaje đavolji krug koji se može prekinuti samo prikladnim medicinskom tretmanom. U opisima slučaja primera radi se navodi da pacijenti sa neuspelom implantacijom veštačke kose najpre moraju tako dugo uzimati antibiotike, dok se infekcija ne smanji na određeni nivo, kako bi se uopšte mogao sprovesti prikladan tretman. U takvom slučaju se ne mogu najpre uzeti u obzir estetski aspekti, jer se mora etablirati kurativan režim terapije, kako bi se pre svega smanjile akutne patnje, pre nego se započne sa razmatranjem estetske restauracije pogođenih područja.
Posledice naknadnog tretmana
Iz svega toga proizilaze između ostalog teške posledice za naknadni tretman. Najpre se mora održati antibioza sve dok se ne dokaže nepostojanje bilo kakve infekcije. Zatim je potrebno intenzivno razmatranje pogođenih pacijenata.
Neki pacijenti su usled preživele patnje toliko traumatizovani da preferiraju uklanjanje implantata veštačke kose. Iz iskustva mi je poznata činjenica da se pri tome radi o veoma neprijatnom procesu za terapeuta i pacijenta, budući da je uprkos navedenim nuspojavama tretmana mnogo implantata veštačke kose jako zaraslo u tkivo kože glave, te se mogu ukloniti samo jakim potezom pomoću specijalnog instrumenta. Pri tome mogu nastati dodatne povrede koje otežavaju naknadni tretman.
Međutim, opisani su i pacijenti koji nakon uklanjanja veštačke kose glasno razmišljaju o ugrađivanju novih implantata. To bi se moglo objasniti tako da ih neposredni optički efekat implantacije tako jako privlači da su već zaboravili komplikacije i kasnije posledice. Neki drugi pacijenti žele da zadrže preostale implantate veštačke kose i da ih ubuduće kombinuju sa transplantacijom sopstvene kose. Takve kombinirane tretmane propagiraju i ponuđači implantacije veštačke kose, međutim, pri tome se mora uzeti u obzir da u tom slučaju i najmanja infekcija na veštačkoj kosi može da pređe na sopstvene implantirane folikule dlake i da tako još poveća štetu. Međutim, postoje i pacijenti koji posle takvog iskustva žele da se vrate na prvobitno stanje pre sprovedene implantacije veštačke kose, jer su izgubili poverenje u svaki vid medicinskog tretmana u odnosu na restauraciju kose.
U takvoj situaciji je potrebno mnogo takta. U odgovornom smislu pacijente ne trebamo terati ni nagovarati na naknadni tretman, ali im ipak trebamo još jednom objasniti da je ponovna implantacija veštačke kose povezana s eventualno katastrofalnijim posledicama po estetski izgled u odnosu na one posledice koje su već prouzrokovane prethodnom implantacijom veštačke kose. U najgorem slučaju bi se tako jako oštetila koža glave i preostala sopstvena kosa da više ne bi bila moguća hirurška restauracija kose, te bi se morale koristiti poluvlasulje ili vlasulje odnosno tupei.
Apel: Više informacija i bolja zaštita pacijenata
Svaki medicinski zahvat sadrži opasnosti i rizike za pogođene pacijente. To vredi i za kurativne i palijativne tretmane, pri čemu se ovde etablirala dobro regulisana praksa informisanja u medicinskim ustanovama. Informisanje o mogućim rizicima pri tome upravo na području estetske i plastične hirurgije zauzima posebno važnu ulogu, budući da nije svaki zahvat koji se tu sprovodi zasnovan na medicinskoj indikaciji. Upravo onda kada ne postoji opasnost za psihičko ili fizičko zdravlje u slučaju nelečenja, tačno se moraju uzajamno odvagati rizici i šanse koje sa sobom donosi neki tretman ili zahvat. Čini se da mnogi neseriozni ponuđači u korist brzog profita rado zaboravljaju takvu savesnost u svom radu, tako da se još uvek sprovodi previše implantacija veštačke kose. Pacijenti, kod kojih je taj postupak imao navedene negativne posledice, često dolaze očajni u našu kliniku gde se u okviru naknadnog tretmana brinemo o njima, ukoliko je to moguće.
S obzirom na današnja naučna saznanja, iskustvo javnih ustanova s takvim tretmanima i moje lično profesionalno iskustvo, zaprepaštena sam saznanjem da nadležni javni organi u mnogim zemljama ovog sveta i dalje akceptiraju i dozvoljavaju implantaciju veštačke kose kao postupak tretmana. U principu bi zadatak tih organa bio da se pobrinu za strožiji nadzor zdravstveno medicinske radne prakse i da spreče takve postupke tretmana, kao što je to u Sedinjenim Državama učinila Uprava FDA pre skoro 35 godina.
Tamo gde nam se čini da javni organi zakazuju, od medicinara i ostalih terapeuta se očekuje da odgovorno informišu pacijente i da se bore za njihovu zaštitu. Naime, često se stiče utisak da povoljne ponude i brz tretman više privlače pacijente za razliku od temeljnog informisanja. To nije greška pacijenata nego onih koji zbog finansijskih interesa praktikuju takve sumnjive metode uprkos poznatim znatnim rizicima i negativnim posledicama. Na ovom mestu apelujem na odgovorne terapeute da dokažu profesionalnu savesnost i praktikuju opsežnu politiku informisanja, kako bi zaštitili pacijente od nepromišljenog postupanja i lažnih obećanja onih koji nude usluge vezane za veštačku kosu!