Predgovor
Uticaj na izgled preko regulisanja dužine kose predstavlja samo jednu od mogućnosti prilagođavanja sopstvenog izgleda određenim idejama. Druge dve mogućnosti imaju za cilj da utiču na boju kose odnosno na njenu teksturu. Sažeto se to može smatrati ciljem kozmetičkog frizerskog tretmana: shodno tome cilj se sastoji iz promene datih bioloških osobina kose. U postizanju tog cilja moderni frizeri raspolažu različitim tehnikama. U nastavku ćemo razmotriti najvažnije, kao što je permanentno farbanje kose odnosno farbanje pojedinačnih pramenova (ispreplitanje pojedinačnih pramenova ili pramenčići) i trajna ondulacija, kako bi od glatke kose nastala kovrdžava, ili peglanje, kako bi se postigao obrnuti cilj.
Permanentno farbanje kose
Kao što smo na početku izložili, prirodnu boju kose određuju pigmenti kose koji se za vreme rasta smeštaju u korteksu stabla dlake. Pigmenti svetlucaju kroz kitukulu i daju kosi njenu prirodnu boju. U današnje vreme je moguće po želji promeniti boju kose u bilo koju drugu. Čak i ako preduzeća u kozmetičkoj industriji uvek nanovo pokušavaju da razviju blage metode farbanja, dvokomponentno farbanje kose je još uvek najvažnija metoda frizera za prilagođavanje prirodne boje kose željama njihovih mušterija. Pri tome se kao najvažnije supstancije koriste amonijak, hidrogen peroksid kao i samo sredstvo za farbanje.
Kao što smo gore spomenuli, zadnji sloj dlake se sastoji iz ljuskastih ćelija koje su smeštene jedna na drugu i koje predstavljaju dobru barijeru protiv prodiranja stranih materija u dlaku. Za permanentnu promenu boje kose najpre se mora prevazići ta barijera. U tu svrhu se koristi amonijak u vodenom rastvoru koji uzrokuje podizanje pojedinačne ljuske i samim time otvaranje strukture kose. Korteks je sada spreman za tretman. Sama umetna boja kose je na početku tretmana većinom bezbojna ili ne odgovara željenoj boji koja se tek postiže kontaktom s kiseonikom iz vazduha odnosno s razvijačem. Taj zadatak preuzima hidrogen peroksid koji s jedne strane uništava prirodne pigmente dlake, što vodi do njene dekoloracije. Samo jednim tretmanom sa hidrogen peroksidom postiže se takozvana „hidrogen plava“ boja koja je veoma svetla, sa skoro belim tonom u ovisnosti od koncentracije. Prilikom apliciranja umetne boje kose i hidrogen peroksida u kosi, tinktura oksidira, pri čemu nastaje željena boja kose. S druge strane, hidrogen peroksid omogućuje aktiviranoj boji da se hemijski fiksira u korteksu, što vodi do permanentne koloracije kose. Međutim, budući da kosa neprestano raste, počeci kose se moraju redovno farbati kako bi se sačuvala nova boja kose. U tom procesu farbanja primenjuju se i druge supstancije, kao što je sredstvo za nijansiranje, nosioci ili reduktori, ali princip svakog permanentnog dvokomponentnog farbanja ostaje isti.
Frizeri i mušterije mogu takođe birati između temporalne i polu-permanentne metode za farbanje kose. Te metode se primera radi zasnivaju na farbanju kamilicom (žuti ton) ili kanom (kestenjasti ton).
Promena teksture kose trajnom ondulacijom i peglanjem
Nadalje je u okviru frizersko-kozmetičkog tretmana moguće promeniti teksturu kose. Pri tome se kosa može promenuti i sa kovrdžave na glatku (peglanjem) i sa glatke na kovrdžavu (trajnom ondulacijom). Frizer i ovde može izborom metode odrediti trajanje i postojanost modeliranja kose.
Kod temporalnog modeliranja kosa se najpre pokvasi, tako da postane savitljivija i elastičnija. Uticajem suve toplote pomoću fena kosa se do određene granice može modelirati u željeni oblik.
Kako bi se postigla dugotrajna promena oblika, opet se koriste hemijske supstancije. U tu svrhu se najpre razdvajaju disulfidne veze, koje kosi daju njen prirodni oblik, te se ponovo povezuju u novoj modifikaciji. Sledeći prikaz to šematski prikazuje.
Za promenu oblika kosa se najpre tretira sa reduktorom. U današnje vreme se za to većinom koristi tioglikolna kiselina u koncentraciji od šest do jedanaest procenata. Ona u prvom koraku uzrokuje gore prikazanu redukciju disulfidnih veza u slobodne SH grupe. Ovaj korak se još zove denaturisanje kose. Zatim se kosa modelira u željeni oblik. U slučaju trajne ondulacije kod ovog koraka se upotrebljavaju vikleri. Potom se tioglikolna kiselina ispira vodom i na kosu se nanosi oksidaciono sredstvo. Posledica toga je ponovno povezivanje disulfidnih veza, pri čemu modelirana tekstura kose ostaje sačuvana. Kao oksidaciono sredstvo pritom se ponovo upotrebljava hidrogen peroksid. Međutim, kako bi se sprečilo posvetljivanje kose, mogu se koristiti i druge oksidativne delotvorne supstancije. Na taj način je moguće prilagoditi prirodnu teksturu kose željama mušterija.
Posledice hemijskog tretmana
Kao što smo izložili, frizer ponekad upotrebljava veoma agresivne hemikalije kako bi promenio boju i teksturu kose. Kosa je tokom tretmana istovremeno izložena različitim kiselim i alkalnim pH sredinama, a i ekscesivno pranje i feniranje predstavljaju posebno opterećenje za kosu. To opterećenje može da vodi do pucanja kose. U najgorem slučaju može čak doći i do lomljenja kose, što za pogođene osobe može značiti jak negativan estetski uticaj.
Daljni nepoželjan efekat, koji se može pojaviti kod farbanja kose odnosno upotrebe sredstava za izbeljivanje, postoji u bojenju areala kože kod kontakta s tim supstancijama. To je zasnovano na tome da se gornji sloj kože i nokti na prstima ruke sastoje od sasvim sličnih belančevina kao kod kose i samim time su neotporni na farbanje. Iz tog razloga se uopšteno preporučuje da se prilikom upotrebljavanja sredstava za farbanje i izbelivanje koriste rukavice od lateksa ili nitrila.
Osim toga, kod nestručne primene jako kiselih i alkalnih supstancija može doći do povrede kiselinom. To može ići tako daleko da se koža glave tako jako ošteti da dođe do gubitka folikula dlake i samim time do gubitka kose. Osim toga, povreda kiselinom uzrokuje tkivo ožiljka, što u najgorem slučaju zahteva transplantaciju sopstvene kose.
Mogući rizici
Vezano za tretman sa gore navedenim hemikalijama postoje takođe i neki zdravstveni rizici koje treba ozbiljno shvatiti. Najpre se prilikom upotrebe takvih supstancija mora postupati veoma oprezno, budući da na primer hidrogen peroksid prilikom upotrebe može dospeti u oči, što uzrokuje oštećenje koje može do vodi do slepila.
Tako na primer proširen fenomen predstavljaju alergijske reakcije koje mogu da nastupe kad koža dođe u kontakt sa hemikalijama. Te reakcije se većinom očituju u vidu svraba, crvenila, peckanja i osećaja nelagodnosti. Često puta se ta reakcija svodi na nepodnošljivost organizma na gluten koji se neretko nalazi u sredstvima za farbanje i izbelivanje. Kako bi se pokrenula alergijska reakcija, gluten se ne mora inkorporitati prinudno putem hrane. Za takvu reakciju dovoljan je kontakt s kožom.
Osim toga, važan zdravstveni rizik postoji u tom smislu što sredstva za farbanje dokazano mogu da sadrže supstancije koje se svrstavaju u one koje imaju kancerogeno dejstvo. Tako neka sredstva za farbanje sadrže olovo acetat koji je akutno i reproduktivno toksičan. Neke studije dovode različite sastojke rastvora za farbanje u vezu sa uvećanim nastankom leukemije, non Hodgkin limfoma ili raka bešike. U sredstvima za farbanje pronađen je i 4-aminobifenil koji deluje mutageno. Međutim, ograničeno se mora napomenuti da je kancerogeni potencijal sredstava za farbanje kose od davnina predmet žestokih diskusija i naučnih studija i da se ocenjuje delimično protivrečnim rezultatima.
Naposletku, proizvodnja sredstava za farbanje kose za okolinu predstavlja veliku opasnost, a supstancije, koje su sastavni deo sredstava za farbanje, poput p-fenilendiamina ili toluen-2,5-diamina, svrstavaju se u jako štetne po vodenu sredinu.