Predgovor
Poštovane čitateljke i čitaoci,
redovan odlazak frizeru ili stilisti za kosu za mnoge je ljude u današnjem vremenu postao stalan sastavni deo svakodnevice. Pri tome ponuđene usluge nadaleko nadmašuju jednostavno šišanje kose i obuhvataju između ostalog farbanje kose ili trajnu ondulaciju. Pri tome se upotrebljavaju supstancije koje vode računa o tome da upotrebljene farbe trajno ostanu u kosi ili su u stanju da promene teksturu kose sa kovrdžave na glatku i obrnuto. Međutim, očito je veoma malom broju mušterija poznato sa kojim hemikalijama se sprovode takvi tretmani.
Čak i ako frizeri, koji izvode tretman, naglašavaju da su današnja sredstva za farbanje kose „blaga“, kod takvih tretmana na kosu uvek deluju hemikalije koje su delimično agresivne i potencijalno štetne po zdravlje. Kako bi se na primer boja kose permanentno promenila, mora se „otvoriti“ struktura kose. Ali šta to konkretno znači za kosu i njenog vlasnika?
U svom novom članku želim da Vam ponudim nekoliko odgovora na ta pitanja. U tu svrhu ću najpre da razjasnim šta je kosa i koju biološku funkciju ispunjava. Zatim ću Vam kratko skicirati biohemijski sastav kose, kako bih Vam na osnovu toga objasnila kako deluju tretmani sa sredstvima za farbanje i šta se tačno dešava prilikom trajne ondulacije ili peglanja kose. Na kraju ću Vam još objasniti koje značenje ima takav tretman za strukturu i stabilnost kose i na šta trebate obratiti pažnju prilikom sledećeg odlaska frizeru.
Uživajte u čitanju!
Srdačno,
Vaša Angela Lehmann
Šta je kosa?
Uopšteno se u slučaju kose radi o rožnim tvorevinama koje se pojavljuju isključivo kod sisara. Pri tome se razlikuju različiti oblici kose, a neke od njih čine na primer krzno pasa ili mačaka. S druge strane su u biološkom pogledu i ježeve bodlje vlasi. Kod čoveka dlake rastu na skoro svim delovima tela, izuzev usana, tabana, dlanova, delova genitalija, unutrašnje strane prstiju i bradavica.
Sastav ljudske kose: 1. medula, 2. korteks, 3. kutikula, 4. keratin α-heliks, 5. disulfidna veza
Svaka dlaka na telu sastoji se iz tri sloja. Unutrašnjost dlake je izgrađena od takozvanih ćelija srži. Taj deo se zove i medula. Dalje ka spoljašnosti nalazi se takozvani korteks. Ovaj sloj čini oko 80 odsto dlake. Sastoji se uglavnom iz keratina, koji označavaju određenu vrstu belančevina, a čine osnovnu supstanciju dlake i noktiju. Ovaj sloj dlake uglavnom je pogođen frizerskim tretmanima. U korteksu dlake se nadalje nalaze pigmenti dlake. Pri tome se radi o biološkim bojama koje kosi daju prirodnu boju. Ta boja kod čoveka može da varira od crne do bele preko različitih tonova smeđe i crvene boje. Istovremeno struktura korteksa dlake određuje čvrstoću i elastičnost kose. Oko korteksa se nalazi kutikula, poznata i kao ljuskasti sloj. Kutikula se sastoji iz izumrlih rožnatih ćelija kože koje se orijentišu ka vrhu dlake kao kod jelove šišarke. Izgled kutikule je najvažnija indikacija za zdravstveno stanje kose, kod zdrave kose ljuske su usko pribijene jedna uz drugu i potpuno su isprepletene. Dakle, kosa ima sjaj i vitalna je. Ako se nasuprot tome usled promene sadržaja vode ili promenjene pH-vrednosti promeni struktura kutikule, to može da uzrokuje otvaranje ljuskastog sloja. Pošto se pojedinačne ljuske više ne isprepliću perfektno jedna s drugom, to se ni svetlo ne reflektira tako dobro. U sledećem nizu kosa ima slabiji sjaj i deluje otrcano i beživotno.
Strukturna formula keratina s disulfidnim vezama
Keratini, iz kojih se uglavnom sastoji dlaka, takođe merodavno određuju njenu strukturu. Preko hemijske strukture tih belančevina utvrđuje se da li će kosa biti glatka ili će padati u uvojcima. Pored pitanja da li dlaka raste iz eliptičnog ili ravnog folikula kose, ta osobina teksture kose uglavnom se određuje preko takozvanih disulfidnih veza. Pri tome se radi o hemijskim strukturama koje grade aminokiseline iz kojih se sastoje keratini, a svaka disulfidna veza uvek predstavlja spoj od dva sumporova atoma aminokiselina koji su manje ili više udaljeni jedan od drugog. Za frizera je posebno važna informacija da li se disulfidne veze javljaju u oksidiranom (-S-S-) ili redukovanom stanju (-SH), jer to određuje da li će kosa biti kovrdžava ili glatka. Ovo ilustruje „Strukturna formula keratina s disulfidnim vezama”.
Koje funkcije ima kosa?
Ubiološkom smislu kosa ispunjava veliki broj funkcija. Međutim, samo su regulacija toplote i zaštita od svetlosti relevantne za čoveka. Ostale funkcije kose, kao što je primera radi kamuflaža, koja se postiže pigmentima dlake, igraju veću ulogu u životinjskom carstvu. Nasuprot tome su izgled i boja kose u ljudskoj kulturi pre svega od značaja za estetsku i modnu funkciju. Tako izgled kose u različitim kulturama ima prvenstveno sociokulturni značaj i omogućuje primera radi svrstavanje nekog čoveka u neki određeni socijalni sloj ili određenu kastu. Ovde se primera radi može navesti pank kultura čiji se pripadnici neprestano kite neobičnim frizurama i bojama kose. Uopšteno se može reći da je izgled kose jedno od najstarijih sredstava kojim se može izraziti socijalno poreklo nekog čoveka.
Takođe je od značaja da se uz koren svake dlake nalazi po jedan mišić. Prilikom skupljanja tog mišića dolazi do podizanja dlake i time do karakteristične naježenosti. Pri tome posebno vlakno živca aktivira mišić dlake. Nasuprot tome u stablu dlake, kao onom delu dlake koji se primera radi ne skraćuje kod frizera, nema živaca. Inače bi šišanje kose bilo veoma bolno.
Kako raste kosa?
Ljudska kosa počinje da se razvija još pre rođenja. Folikuli dlake, iz kojih kasnije raste kosa, formiraju se još u majčinoj utrobi, pri čemu svaki čovek ima otprilike isti broj folikula kose kao šimpanza. Međutim, za razliku od tih blisko srodnih sisavaca, iz svakog folikula kose ne raste dlaka.
U biološkom smislu razlikujemo lanugo i terminalne dlake. Lanugo se opet dele u malje i vunaste dlake. Malje se stvaraju od četvrtog fetalnog meseca, kratke su, tanke i nisu pigmentovane. Oko šestog meseca vunaste dlake zamenjuju malje. Vunaste dlake su ponešto grublje i pomalo obojene. Kod ženskog pola vunaste dlake ostaju očuvane ceo život na oko tri četvrtine telesne površine, dok ih kod muškaraca pod uticajem seksualnih hormona pretežno zamenjuju terminalne dlake koje su deblje i pigmentovane. Istovremeno se terminalne dlake mogu diferencirati po telesnoj regiji. Na taj način dolazi do različitog izgleda kose na glavi, obrva ili dlaka ispod pazuha.
Tokom većeg dela života rast kose je cikličan. Pri tome se razlikuju tri perioda: anagena, katagena i telogena faza. U anagenoj fazi nanovo se stvara koren dlake i započinje stvaranje vlasi. U slučaju ljudske kose ova faza traje između dve do šest godina, a za nju je karakterističan stalan rast kose, pri čemu kosa raste otprilike jedan centimetar mesečno. Katagena faza se nastavlja na anagenu pri čemu matriks ćelije zaustavlja deobu ćelije. Usled toga dolazi do sužavanja i do skraćivanja folikula kose. Istovremeno se prekida spoj između stabla i papile dlake, što vodi do opadanja kose. Kod čoveka se otprilike jedan procenat celokupne kose nalazi u toj fazi rasta. U zadnjoj fazi ciklusa, telogenoj fazi, folikul se regeneriše i opet počinje deoba ćelije, te samim time ponovo nastupa proizvodnja kose. Ta faza ciklusa kose traje između dva do četiri meseca, a oko 18 posto vlasi se nalaze u toj fazi.
Pomoću takozvanog trihograma može se ustanoviti u kojoj se fazi rasta nalaze pojedinačne vlasi. Pri tome se isčupa nekoliko dlaka na početku čela te se pod mikroskopom analizira koren kose. Na taj način se na primer mogu razjasniti određene fiziološke promene poput alopecije.